beats by dre cheap

Put

Olako i mislima vidim sav jad neke loše navike.
Lažem se danima, da je dobro i da je ok. Dok se  mučim istim tim mislima pokušavam da ćutim međutim vrisak mi  para osjećaje i tjera da puknem svakog momenta. Gomila riječi za koje nemam objašnjenje, gomila sile koje izvire iz nekog nekad znanog tijela, pitam se da li mogu uopšte da prepoznam ove momente ko je to. Dok putujem lagano se skrivam iz svog štita samoće i glupe bijede koji me kao štiti sada ali u budnom živootu on je samo fantastična laž koju bih prodao za ništa. Nekako očekujem od svih tih istih da i oni mogu da sebi kažu šta to rade. Žele li ovo sve,  žele li me ovakvoga ili žele li nas ovakve. Kao odgovor je DA, u stvari oni žele sve dobro za sebe jedino ja puštam da se sve ovo tako jednostavno događa i da vidim šta to uzimaju šta u stvari na kraju stvarno žele. Kako su siromašni i kakao su žedni sreće a ne znaju da je već imaju i plaču kada im se kaže a ćute jer su kao nesrećni. Realno toliko sam tuge dotakao u zadnje vrijeme da moram biti beš lud pa povjerovati u sve riječi koje su mi dali, koji me vole, kojima sam ja taj, koji vjeruju u mene, koji nose moje osjećaje, ma šta to uopšte oni mogu da znaju. Znaju da ja mogu da dajem do trenutka kada me iscrpe i da i tada mogu jedino prestati davati ako umrem, a šta je sa njima, kalkulacija je tada malo poremećena, jer nisu znali da me ne čini sretnim to što oni daju nego oni sami :) i ne moraju ništa da daju samo da budu tu i da budu sretni. Ovaj put kroz tamu i planinu dok nekim posebnim čulom ipravljam autom i razmišljam o svemu me je natjerao na ponovno rođenje jedne davno izumrle ideje a ta je pusti ih da igraju na kraju oni svakako izgube ili te popljuju kao da si govno ili gad. Kada kažem svima da sam to onda ti isti govore da su  to znali i da je to bilo tako od samoga početka. Pa zašto ste putovali samnom. Smrdio sam, nisam obavljao nuždu na propisanim mjestima, nisam se kupao i nisam bio mirišljav. Znali ste to kao i ona i sada i opet ste me odabrali kao da budete tu. Voljeli ste me, oh oprostite sto zaboravih, kao, ali i Vas su voljeli i vi ste baš kao i ja sad u tami i na putu uz neku čudnu muziku o istim stvarima razmišljali. Ja sam u stvari samo bio jednom davno vaša ne ostvarena želja, koja kada ste je ostvarili, u pravilu, je postala sasvim obična osoba, što je dobro, ali samo za mene jer Vam nikada nisam dopustio da do kraja poznajete mene,. Odgovor je jasan, Vi to ni ne možete jer tražite ono što Vam ja ne mogu dati, u pravilu mogu, ali ne vidim zašto kada ni Vi nedajete ono što zaista treba da date. Tama je posvuda i osjećam se prazno cijelim nastvakom puta, muzika moja omiljena mi sada ništa ne znači, a uvijek je momenat dok je čujem bio momenat da svi znaju da sam živ i spreman da dam. Kada stignem na cilj ovoga puta ponovo će me mrziti jer su trebali voljeti baš kao i ja, a nisu znali šta su to voljeli.

volite li makarone?
http://makarone.blogger.ba
04/01/2009 11:17